Mikroigličenje se zasniva na kontrolisanom stvaranju velikog broja izuzetno sitnih kanala u koži, koji se prave sterilnim iglicama u vrlo kratkom vremenu. Ti kanali su tako mali da se koža zatvara u roku od nekoliko časova, ali su dovoljni da pokrenu ono zbog čega se tretman i radi, dakle prirodni proces zarastanja, u kome se aktiviraju fibroblasti i pokreće stvaranje novog kolagena i elastina. U prvoj fazi organizam reaguje kao na svaku sitnu povredu, pa dolazi do blagog i kratkotrajnog upalnog odgovora, u drugoj se stvara novo tkivo, a u trećoj, koja traje mesecima, to novo tkivo se preoblikuje i sazreva. Upravo zato se rezultat mikroigličenja ne meri danima nego nedeljama i mesecima, i upravo zato koža posle serije tretmana izgleda gušća i ujednačenija, a ne samo osvežena. Za pacijenta je najvažniji zaključak da se ovde ne dodaje ništa strano nego se stimuliše sopstvena obnova.
Ovo je najvažniji tehnički deo tretmana i ono što najviše razlikuje profesionalni rad od improvizacije. Debljina kože se bitno razlikuje po zonama lica i tela, pa se dubina prodiranja iglica prilagođava svakoj zoni posebno. Oko očiju, na čelu i na nosu koža je tanka i tu se radi na najmanjim dubinama, dok se na obrazima, na donjoj trećini lica i na vratu ide dublje, a najveće dubine se koriste kod ožiljaka i strija, i to isključivo u rukama obučenog izvođača. Ako je dubina premala, tretman deluje kao površinsko osvežavanje bez stvarnog uticaja na kolagen, a ako je prevelika za tu zonu, rizikuje se nepotrebna trauma, produžen oporavak i mogućnost neželjene pigmentacije ili ožiljka. Zbog toga se dubina menja i u toku jednog tretmana, dakle više puta, prema zoni na kojoj se radi, a to je nešto što uređaj sam po sebi ne može da odluči.
Mikroigličenje je jedan od tretmana sa najširim spektrom primene, ali se rezultat razlikuje po indikaciji. Najbolje i najdokumentovanije efekte pokazuje kod ožiljaka posle akni, naročito onih tipa udubljenja, kod neujednačene teksture kože, kod proširenih pora i kod ranih znakova starenja, dakle kod sitnih linija i gubitka gustine kože. Dobre rezultate daje i kod strija, uz napomenu da su starije i bele strije zahtevnije od svežih. Kod hiperpigmentacija se koristi u kombinaciji sa odgovarajućim preparatima, uz oprez kod tamnijih fototipova. Ono što mikroigličenje ne može jeste da zameni tretmane koji vraćaju volumen ili prave lifting, dakle ne podiže tkivo i ne popunjava dublje bore, pa se kod tih indikacija koristi kao dopuna, a ne kao zamena. Realno postavljena indikacija je pola posla, jer se time izbegava razočaranje kod pacijenta koji je očekivao efekat druge vrste tretmana.
Mikroigličenje je tretman koji radi kumulativno, dakle svaka seansa nadograđuje prethodnu. U praksi se planira serija od tri do šest seansi, u intervalima od tri do četiri nedelje, a kod ožiljaka i strija često i više. Interval nije proizvoljan, jer se sledeći tretman radi kada je koža završila prvu fazu obnove i kada je spremna za novi stimulus. Prvi vidljivi efekti se javljaju već posle jedne do dve seanse, i to pre svega kao glatkija tekstura i bolji sjaj kože, dok se pravi rezultat na nivou gustine kože i ožiljaka gradi kroz nekoliko meseci, jer nov kolagen sazreva postepeno. Zbog toga se konačna procena po pravilu radi tri do šest meseci posle završene serije. Posle toga se planiraju pojedinačni tretmani održavanja, obično dva do tri puta godišnje, u zavisnosti od stanja kože i godina.
Suština mikroigličenja je da koža u kratkom periodu posle tretmana ima znatno bolju sposobnost prijema aktivnih materija, jer su kanali kroz koje one prolaze još otvoreni. Zbog toga se tretman često kombinuje sa preparatima koji se nanose ili ubrizgavaju u istoj seansi, dakle sa koncentratom iz sopstvene krvi, sa preparatima na bazi hijaluronske kiseline i sa mezoterapijskim koktelima, čime se efekat dopunjuje. Kod ožiljaka od akni se koristi i kombinacija sa hemijskim pilingom u odvojenim seansama, a ne u istoj, dok se kod znakova starenja mikroigličenje uklapa u širi plan zajedno sa tretmanima koji rade na dubljim slojevima. Ključno pravilo je da se u kanale koji su tek stvoreni nanose isključivo preparati koji su za to namenjeni i sterilni, jer sve ostalo, uključujući i uobičajenu kozmetiku, u toj situaciji predstavlja rizik od reakcije i granuloma.
Priprema počinje nekoliko dana pre same seanse. Preparati sa retinolom i sa jakim kiselinama se po pravilu prekidaju nekoliko dana unapred, jer oni sami po sebi tanjaju gornji sloj kože i povećavaju osetljivost. Ne radi se vosak i depilacija u zoni tretmana neposredno pre, kao ni piling. Sunčanje i solarijum se izbegavaju, jer se ne radi na sveže preplanuloj koži. Ako pacijent ima istoriju herpes infekcije na licu, dogovara se preventivna terapija, jer mikroigličenje može biti okidač za novu epizodu. Na dan tretmana koža se dolazi bez kozmetike, a sama seansa počinje temeljnim čišćenjem i najčešće nanošenjem anestetičke kreme, koja deluje oko pola sata, pa se tretman izvodi uz vrlo malu nelagodnost. Ukupno trajanje sa pripremom je oko sat vremena.
Kontraindikacije su jasne i proveravaju se pre prve seanse. Ne radi se preko aktivne upalne akne i aktivne infekcije u zoni, preko aktivne herpes lezije, kod nelečenih kožnih bolesti u aktivnoj fazi i kod promena nejasne prirode. Odlaže se kod sveže preplanule kože i posle nedavnih agresivnijih tretmana u istoj zoni. Poseban oprez i po pravilu odlaganje postoji kod pacijenata koji su nedavno završili sistemsku terapiju za akne, gde se poštuje period koji propisuje dermatolog. Ne radi se u trudnoći i tokom dojenja, iz predostrožnosti. Kod sklonosti keloidima i hipertrofičnim ožiljcima pristupa se vrlo pažljivo ili se odustaje, kod nekontrolisanog dijabetesa i kod autoimunih stanja se odluka donosi uz konsultaciju sa lekarom, a kod pacijenata na terapiji koja utiče na zgrušavanje krvi se procenjuje pojedinačno.
Reakcija koja se očekuje je izraženo crvenilo, slično jačem sunčanju, koje je najintenzivnije u prvih nekoliko časova i po pravilu bitno slabi u roku od jednog do dva dana. Uz to se javljaju osećaj zatezanja i suvoće, a kod dubljih protokola i blag otok i sitne kraste na mestima. Prvih dvadeset četiri sata se koža ne šminka i koriste se samo preparati koje je ordinacija dala ili odobrila. Umivanje je blago, bez trljanja i bez pilinga. U prvih četrdeset osam sati se izbegavaju sauna, bazen, more, intenzivan trening i sve što izaziva jako znojenje. Kiseline i retinol se ne vraćaju u rutinu najmanje pet do sedam dana, a zaštita od sunca visokim faktorom je obavezna nekoliko nedelja, jer je koža u fazi obnove osetljiva na pigmentaciju. Kraste i ljuštenje se ne skidaju rukom nego se puštaju da se same odvoje.
Ovo je deo koji vredi pročitati svakome koga je privukla ideja o kućnoj varijanti. Postoji nekoliko razloga zbog kojih se rezultati ne mogu porediti. Prvi je sterilnost, jer se u ordinaciji koristi jednokratni sterilni nastavak i radi se na dezinfikovanoj koži, dok kućni uređaj ostaje u kupatilu i predstavlja realan izvor infekcije. Drugi je kontrola dubine, jer se u ordinaciji dubina precizno postavlja po zonama, dok kućni rolerima dubina zavisi od pritiska ruke, pa je i preplitka i preduboka u istom pokretu. Treći je mehanika, jer iglice na uređajima za profesionalnu upotrebu ulaze pravo i vertikalno, dok se kod ručnog kotrljanja stvara kosi ulaz koji kožu vuče i cepa. Četvrti je oštrina, jer se iglice tupe posle prve upotrebe i tupa iglica pravi znatno više traume nego oštra. Peti je izbor preparata, jer se posle kućne procedure često nanose kozmetički proizvodi koji nikada nisu predviđeni da uđu u kožu. Rezultat je najčešće iritacija, pojava pigmentacija i, u lošijim slučajevima, infekcija i ožiljci.
Kod ožiljaka je važno razumeti da je reč o strukturnoj promeni u koži, a ne o površinskom obojenju, pa je i pristup drugačiji. Mikroigličenje se u tim slučajevima radi sa većim dubinama i sa više seansi, a kod pojedinih tipova ožiljaka se kombinuje sa tehnikama kojima se prvo oslobađaju vezivna vlakna koja ožiljak vuku nadole. Ključno je da tretman počinje kada su akne pod kontrolom, dakle kada nema aktivnih upalnih lezija, jer se u aktivnoj fazi rizikuje širenje upale. Rezultat se meri u procentima poboljšanja, a ne u potpunom uklanjanju, pa se pacijentu unapred kaže da se realno očekuje značajno izravnavanje reljefa, a ne savršeno ravna koža. Zbog toga se pre serije prave fotografije pod istim uslovima svetla, jer je to jedini objektivan način da se posle nekoliko meseci vidi napredak, koji je u ogledalu iz dana u dan teško uočljiv.
Kada pacijent poredi ponude, korisno je da zna šta stvarno pravi razliku. Prva stvar je pregled i postavljena indikacija, jer se mikroigličenje ne radi svima na isti način i za sve indikacije. Druga je upotreba sterilnog jednokratnog nastavka, koji se otvara pred pacijentom. Treća je prilagođavanje dubine po zonama, a ne jedna postavka za celo lice. Četvrta je izbor preparata koji se nanose tokom i posle tretmana. Peta je jasan protokol nege posle tretmana, dakle pisana uputstva, a ne usmena napomena. Šesta je plan serije sa intervalima i predviđenom kontrolom. Kada se svih šest elemenata poklopi, tretman daje ono zbog čega se radi. Tekst je informativan i ne zamenjuje pregled, jer se plan i dubine određuju posle procene stanja kože kod konkretnog pacijenta.
