Kada se govori o oblikovanju tela, dva potpuno različita stanja se najčešće posmatraju kao jedno. Celulit je strukturna promena u potkožnom tkivu i on postoji i kod vrlo mršavih osoba, jer ne zavisi presudno od količine masti nego od načina na koji je tkivo organizovano. Lokalizovane masne naslage su nešto drugo, dakle jasno ograničene zone u kojima se mast zadržava i koje se najčešće ne menjaju ni kada ostatak tela izgubi obim, a tipično su to predeo iznad kolena, unutrašnja strana natkolenice, bokovi i predeo ispod pupka. Pošto se radi o dva različita problema, i pristup je različit, a najveći deo razočaranja u ovoj oblasti nastaje upravo zato što se za jedno stanje koristi metoda koja rešava drugo. Zbog toga svaka ozbiljna procena počinje razdvajanjem ta dva pojma, a zatim se određuje šta se u konkretnom slučaju uopšte može promeniti tretmanima, a šta ne.
Da bi se razumelo zašto celulit ne nestaje samo od kretanja i pravilne ishrane, treba znati kako je potkožno tkivo građeno. Mast se u potkožnom sloju nalazi u komorama koje su razdvojene vezivnim pregradama, a te pregrade su kod žena po pravilu postavljene uspravno prema površini kože, dakle vertikalno, dok su kod muškaraca u kosom i mrežastom rasporedu. Kada se komore mašću ispune ili kada koža izgubi na čvrstoći, masni jastučići se izbočuju prema površini, a pregrade ih vuku nadole, pa nastaje karakterističan reljef sa udubljenjima i ispupčenjima. Na to se nadovezuju dva dodatna procesa, dakle slabija mikrocirkulacija u toj zoni i otežana limfna drenaža, zbog čega dolazi do zadržavanja tečnosti i do gušćeg vezivnog tkiva. Iz svega toga proizlazi da se celulit ne rešava jednim mehanizmom, jer u njemu istovremeno učestvuju mast, vezivno tkivo, cirkulacija i kvalitet kože.
Ovo je pitanje koje se najčešće postavlja i odgovor je u faktorima na koje se ne može uticati vežbanjem. Prvi je pol i hormonski uticaj, jer je raspored vezivnih pregrada i raspored masnog tkiva određen upravo tim faktorima. Drugi je genetika, dakle debljina i čvrstina kože, sklonost ka zadržavanju tečnosti i kvalitet mikrocirkulacije u pojedinim zonama. Treći je životni ritam, dakle dugo sedenje i stajanje, koji direktno pogoršavaju limfnu drenažu u nogama i bokovima. Četvrti je promena telesne mase u velikim skokovima, jer se time koža opterećuje i gubi elastičnost. Iz tog razloga je poznato da se celulit sreće i kod žena koje su izuzetno aktivne i vitke, i to nije znak zapuštenosti nego posledica strukture tkiva. Praktična posledica je da se u tretmanu ne radi na težini nego na kvalitetu tkiva, i to je razlika koju je važno razumeti pre nego što se počne.
Ozbiljan plan počinje procenom, a ne odabirom aparata. Na pregledu se posmatra kako izgleda reljef kože u mirovanju i kako pri promeni položaja tela i pri blagom stiskanju kože, jer se tako razlikuju stadijumi celulita. U ranoj fazi se promena vidi samo kada se koža stisne, u srednjoj se vidi kada se stoji, a u izraženijoj i kada se leži. Uz to se procenjuje kvalitet kože, dakle koliko je čvrsta i koliko je izgubila elastičnost, jer to određuje da li je potrebno raditi i na zatezanju. Posebno se procenjuje da li postoje lokalizovane naslage koje se mogu izmeriti, kao i da li ima izraženog zadržavanja tečnosti, dakle otoka koji se javlja tokom dana. Praktični deo procene su merenja obima na tačno određenim mestima i fotografije pod istim uslovima, jer se bez njih posle serije ne može objektivno reći šta se promenilo.
Prva grupa tretmana ne radi na masti nego na kretanju tečnosti kroz tkivo. Presoterapija radi tako što se preko posebnih navlaka na noge i telo primenjuje ritmičan pritisak u odgovarajućem smeru, čime se potpomaže limfna drenaža i vraćanje tečnosti iz perifernih delova. Efekat koji pacijent oseti je smanjenje osećaja težine u nogama i vidno smanjenje otoka, naročito kod osoba koje dugo sede ili stoje. Ova grupa tretmana se retko koristi sama, jer ne menja strukturu tkiva, ali ima važnu ulogu kao podloga i kao dopuna, dakle radi se pre ili posle drugih tretmana, kako bi se tkivo pripremilo i kako bi se produkti razgradnje efikasnije odvodili. Kod osoba sa izraženim zadržavanjem tečnosti upravo se od ove grupe najčešće počinje, jer se time odmah popravlja i izgled i subjektivan osećaj.
Druga grupa tretmana radi kontrolisanim zagrevanjem dubljih slojeva. Radiofrekventni tretmani unose energiju koja zagreva dermis i potkožno tkivo do temperature na kojoj se postojeća kolagenska vlakna skraćuju, a istovremeno se pokreće stvaranje novog kolagena kroz naredne nedelje i mesece. Rezultat je poboljšanje čvrstine i gustine kože, pa se ova grupa koristi tamo gde je uz celulit prisutna i mlitavost, dakle na trbuhu posle promene telesne mase, na natkolenicama i na nadlakticama. Uz to zagrevanje popravlja i lokalnu cirkulaciju. Ono što je bitno razumeti jeste da se ovakvi tretmani rade u seriji, jer je efekat kumulativan, i da se konačan rezultat procenjuje mesecima posle završene serije, kada je novi kolagen sazreo. Kod ove grupe postoje jasne kontraindikacije, dakle metalni implantati u zoni, elektronski uređaji kao što je pejsmejker i trudnoća.
Treća grupa koristi mehaničku energiju u vidu talasa koji se prenose kroz tkivo. Njen efekat je specifičan, jer deluje na vezivno tkivo i na mikrocirkulaciju, dakle upravo na dve komponente celulita koje se najteže menjaju drugim metodama. Kroz seriju tretmana tkivo postaje elastičnije, a mikrocirkulacija bolja, pa se reljef kože ujednačava. Ova terapija je u praksi zanimljiva i zato što ne traži oporavak, dakle pacijent posle tretmana nastavlja sa uobičajenim aktivnostima, a osećaj tokom tretmana je podnošljiv i podseća na jaču vibraciju. Kao i kod prethodnih grupa, radi se u seriji, sa dva do tri tretmana nedeljno ili prema protokolu, u trajanju od nekoliko nedelja. Kontraindikacije uključuju trombozu i teža stanja vena u tretiranoj zoni, trudnoću i akutne infekcije, pa se procena stanja vena radi pre početka.
Četvrta grupa je jedina koja direktno cilja masno tkivo. Injekciona lipoliza podrazumeva ubrizgavanje preparata u potkožno masno tkivo, gde on deluje na membrane masnih ćelija, koje se razgrađuju, a sadržaj se zatim uklanja prirodnim putem preko limfnog i cirkulacionog sistema. Ovo je metoda za jasno lokalizovane i manje naslage, dakle za zone koje se ne menjaju ni uz redovnu fizičku aktivnost, a nikako metoda za smanjenje telesne mase. Radi se u seriji, najčešće tri do šest seansi u intervalima od tri do četiri nedelje, a posle tretmana se očekuju osetljivost, blag otok i ponekad modrice u tretiranoj zoni, što traje nekoliko dana. Kontraindikacije su ozbiljne i uključuju trudnoću i dojenje, bolesti jetre i bubrega, poremećaje zgrušavanja, autoimune bolesti u aktivnoj fazi i nekontrolisan dijabetes, pa se pre početka obavezno uzima detaljna anamneza, a po potrebi i laboratorijski nalazi.
Pošto celulit ima nekoliko komponenti, logično je da nijedan pojedinačan tretman ne pokriva sve. Zbog toga se u savremenoj praksi pravi protokol u kome svaka metoda ima svoj zadatak, dakle drenaža rešava zadržavanje tečnosti, akustični talasi rade na vezivnom tkivu i cirkulaciji, radiofrekvencija na čvrstini kože, a injekciona metoda na jasno lokalizovanoj masti. Redosled i raspored u nedelji nisu proizvoljni, jer se pojedini tretmani prirodno kombinuju u istoj seansi, dok se drugi razdvajaju. Trajanje protokola se najčešće meri u nekoliko nedelja do tri meseca, sa procenom na polovini i na kraju serije, a zatim se planira održavanje. Za pacijenta je najkorisnije da unapred zna ceo plan, dakle koliko seansi, čega i u kom ritmu, kako bi mogao realno da uskladi obaveze, jer se najbolji rezultati postižu kod dosledno završene serije, a ne kod povremenih pojedinačnih tretmana.
Ovde je iskrenost najvažnija, jer je ova oblast preplavljena obećanjima. Realno se očekuje ujednačavanje reljefa kože, poboljšanje čvrstine i tonusa, smanjenje obima u tretiranim zonama i osetno smanjenje zadržavanja tečnosti, a kod lokalizovanih naslaga i vidljivo smanjenje same zone. Ono što se ne obećava jeste potpuno i trajno uklanjanje celulita, jer se struktura vezivnog tkiva i pol ne mogu promeniti, kao ni zamena za redovnu fizičku aktivnost i uravnotežene navike, koje ostaju osnova svakog rezultata. Isto tako, rezultat nije trajan sam po sebi, jer se tkivo i dalje menja sa vremenom, pa se posle serije planira održavanje. Kada se očekivanja postave na ovaj način, zadovoljstvo je po pravilu visoko, dok kod obećanja o savršenom rezultatu razočaranje dolazi bez obzira na to koliko je tretman dobro izveden.
Postoje situacije u kojima se sa ovim tretmanima ne počinje. Prva je kada je pravi cilj značajno smanjenje telesne mase, jer estetski tretmani tela nisu metoda za to i tada se prvo obraća lekaru odgovarajuće specijalnosti. Druga je kada postoje neispitane promene u tretiranoj zoni, dakle otok, bol, promena boje kože i vidljive promene na venama, jer se tada prvo radi dijagnostika. Treća je trudnoća i period dojenja, kada se svi ovi tretmani odlažu. Četvrta je aktivna infekcija ili kožna promena u zoni. Peta su hronična stanja koja traže konsultaciju sa lekarom koji ih vodi, dakle bolesti srca, jetre, bubrega, autoimune bolesti i poremećaji zgrušavanja. Šesta, i za rezultat vrlo bitna, jeste situacija u kojoj pacijent traži rešenje bez ikakve promene u dnevnoj rutini, jer se tada rezultat neće održati.
Da bi se posle šest nedelja moglo objektivno reći šta se promenilo, potrebno je da postoji polazna tačka. Zato se na prvoj seansi rade merenja obima na obeleženim mestima, fotografije pod istim osvetljenjem i iz istih uglova i kratak zapis o stanju tkiva, a isti postupak se ponavlja na polovini i na kraju serije. Ovo je važno zato što se promene u telu dešavaju postepeno i u ogledalu se teško uočavaju, pa se bez merenja i fotografija napredak lako potceni. Uz to se na početku dogovaraju i praktične stvari, dakle koliko seansi ulazi u plan, koliko traje jedna seansa, šta se očekuje posle tretmana i šta se izbegava u tim danima. Kada je sve to jasno pre prve seanse, ceo protokol se sprovodi mirno i dosledno. Tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled, jer se izbor tretmana i njihov raspored uvek određuju individualno, prema stanju tkiva i zdravstvenom statusu.
