Laserska epilacija se zasniva na principu koji se u struci naziva selektivna fotoliza, dakle na tome da se energija svetlosti usmeri tako da je upije tačno određena struktura, a da okolno tkivo ostane neoštećeno. Meta u ovom slučaju je melanin, dakle pigment koji se nalazi u dlaci i u strukturama korena, i on upija energiju laserskog snopa i pretvara je u toplotu. Ta toplota se sa dlake prenosi na ćelije od kojih zavisi njen dalji rast, i kada temperatura pređe granicu koju te ćelije mogu da izdrže, one prestaju da funkcionišu. Iz ovog principa proizlaze dve najvažnije posledice koje objašnjavaju gotovo sve što pacijenti pitaju. Prva je da laser deluje samo na dlake koje sadrže dovoljno pigmenta, pa se sede, bele i vrlo svetle plave dlake praktično ne mogu tretirati. Druga je da laser deluje samo na dlake koje su u tom trenutku povezane sa strukturom koja ih hrani, a to nikada nisu sve dlake u jednoj zoni, i baš zato je potrebno više tretmana.
Svaka dlaka na telu prolazi kroz svoj ciklus koji ima tri faze, dakle fazu aktivnog rasta, prelaznu fazu i fazu mirovanja, a te faze nisu usklađene, nego se svaka dlaka nalazi u svojoj. Laser je efikasan gotovo isključivo u fazi aktivnog rasta, kada je dlaka najbogatija pigmentom i najbliža strukturi koja je hrani, a u tom trenutku se u prosečnoj zoni nalazi samo jedan deo ukupnog broja dlaka, po pravilu manjina. Sve dlake koje su u mirovanju u trenutku tretmana ostaju netaknute, jer ih laser ne može dosegnuti, i one će izrasti kasnije. Zato se tretmani ponavljaju u pravilnim intervalima, tako da se svaki put uhvati nova grupa dlaka koja je upravo ušla u aktivnu fazu. Iz istog razloga nijedna ozbiljna ordinacija ne obećava potpuno uklanjanje posle jedne ili dve seanse, jer bi to bilo suprotno biologiji dlake, a ne stvar kvaliteta aparata.
U praksi se za većinu zona planira serija od šest do deset tretmana, uz mogućnost da osetljive i hormonski zavisne zone traže i više, a broj zavisi od zone, od debljine i boje dlake, od fototipa kože i od hormonskog statusa. Intervali nisu proizvoljni, nego prate ciklus rasta dlake u konkretnoj zoni, pa su kod lica kraći, dakle najčešće tri do četiri nedelje, dok su na telu duži, po pravilu šest do osam nedelja, a kod nogu i leđa i duže. Vrlo je važno da se intervali poštuju, jer preranim dolaskom pacijent tretira zonu u kojoj nema dovoljno dlaka u aktivnoj fazi, pa se troši seansa bez punog efekta, dok se predugim čekanjem propušta grupa dlaka koja je u međuvremenu prošla svoju aktivnu fazu. Kod poslednjih seansi u seriji intervali se obično produžavaju, jer je broj dlaka manji, a rast sporiji.
Ovde je važno biti precizan, jer se u marketingu često koristi reč trajno, a struka koristi drugačiji izraz. Realan i dokumentovan rezultat kompletne serije je trajna redukcija, dakle značajno i dugotrajno smanjenje broja, debljine i pigmentacije dlaka u tretiranoj zoni, a ne apsolutno i zagarantovano uklanjanje svake dlake za sva vremena. Kod velikog broja pacijenata to praktično znači da zona ostaje glatka mesecima, a da se povremeno pojavi vrlo sitna i svetla dlaka. Zbog toga se posle završene serije planiraju takozvane tretmani održavanja, po pravilu jednom ili dva puta godišnje, a kod hormonski zavisnih zona i češće. Ovakvo objašnjenje nije umanjivanje efekta nego postavljanje realnih očekivanja, jer je zadovoljstvo pacijenta uvek najveće kada tačno zna šta dobija.
Različiti laseri rade na različitim talasnim dužinama i to nije stvar mode nego fizike, jer talasna dužina određuje koliko duboko energija prodire i koliko selektivno je upija pigment. Sistemi kraće talasne dužine imaju vrlo visok afinitet prema pigmentu i odlično rade na svetloj koži sa tamnom dlakom, dok sistemi duže talasne dužine prodiru dublje i manje ih apsorbuje pigment u koži, pa se smatraju bezbednijom opcijom kod tamnijih fototipova. Između njih se nalaze diodni sistemi, koji su danas najrasprostranjeniji upravo zato što nude dobru ravnotežu između efikasnosti i bezbednosti na širem spektru pacijenata. Praktična posledica za pacijenta je da se pre tretmana obavezno određuje fototip kože, dakle njena osnovna reakcija na sunce, i da se prema tome bira uređaj i podešavaju parametri, a ne obrnuto. Zbog toga i postoji konsultacija pre prve seanse, i zbog toga se ista zona kod dva pacijenta tretira različitim postavkama.
Priprema je jednostavna, ali svaki njen deo ima jasan razlog. Zona se brije dan pre ili na dan tretmana, jer laseru je potreban koren dlake, a dlaka koja je iznad kože samo upija energiju na površini i može izazvati površinsko pregrevanje i opekotinu. Istovremeno se najmanje četiri nedelje pre tretmana ne koriste metode koje vade dlaku iz korena, dakle vosak, pinceta, epilator i konac, jer tada u zoni nema onoga na šta laser treba da deluje. Ne koriste se ni depilatorne kreme neposredno pre tretmana. Sunčanje i solarijum se izbegavaju u periodu pre tretmana, jer je tretiranje sveže preplanule kože rizično po pigmentaciju. Na dan tretmana koža treba da bude čista i bez kozmetike, kreme, dezodoransa i samopreplanulih preparata, jer svi oni menjaju ponašanje kože pod snopom.
Kontraindikacije postoje i ozbiljna ordinacija ih proverava kroz anamnezu pre prve seanse. U trajne ili apsolutne spadaju aktivna infekcija u zoni, aktivna kožna promena nejasne prirode i trudnoća, kod koje se tretman odlaže iz predostrožnosti. U privremene spadaju sveže preplanula koža, sveži hemijski piling ili drugi tretman u istoj zoni, aktivna herpes infekcija, kao i upotreba lekova koji povećavaju osetljivost na svetlost, dakle pojedinih antibiotika, preparata za akne i biljnih preparata, gde se poštuje period koji propisuje terapija. Posebna pažnja se posvećuje pacijentima sa sklonošću ka keloidima, sa hiperpigmentacijama, sa tetovažama u zoni i sa velikim brojem nevusa, jer se preko tetovaže i preko nevusa ne tretira. Kod hormonskih stanja koja izazivaju pojačan rast dlaka tretman je moguć i koristan, ali se pacijentu jasno objašnjava da je potrebno više seansi i redovno održavanje, jer se leči posledica, a ne uzrok.
Reakcija koja se očekuje je blago crvenilo i sitno ispupčenje oko svakog folikula, dakle stanje koje izgleda kao lagana koprivnjača i traje od nekoliko časova do najduže jednog dana. To nije komplikacija nego znak da je energija dospela tamo gde treba. Koža se hladi, i to hladnim oblozima ili preparatima koje ordinacija preporuči, a ne ledom direktno na kožu. U prvih dvadeset četiri do četrdeset osam sati se izbegavaju sauna, bazen, more, intenzivan trening i sve što izaziva jako znojenje, jer se time povećava rizik od iritacije i folikulitisa. Na aksili se istog dana ne koristi dezodorans. Zona se ne trlja i ne koristi se piling. Najvažnija stavka je zaštita od sunca, dakle visok zaštitni faktor na svim otkrivenim zonama u periodu posle tretmana, jer je koža u tom trenutku osetljivija na pigmentaciju.
Ova pojava zbunjuje skoro svakog pacijenta na prvom tretmanu. U roku od nekoliko dana do dve ili tri nedelje posle seanse, iz zone počinju da izlaze dlake koje izgledaju kao normalan rast, pa se stiče pogrešan zaključak da tretman nije uspeo. U stvarnosti se radi o procesu koji se u struci naziva izbacivanje, dakle tretirana dlaka se postepeno izgura iz kože i ispada, a to se najlakše proveri tako što se dlaka blago protrlja krpom, pošto tretirana dlaka izlazi bez ikakvog otpora. Zbog toga se u prvim nedeljama posle tretmana ne koristi pinceta i ne radi vosak, jer bi se time izvadile i one dlake koje još nisu tretirane. Brijanje je dozvoljeno i preporučeno u međuvremenu. Prava procena efekta se ne radi posle jedne seanse nego posle treće ili četvrte, kada se vidi razlika u gustini i u brzini rasta.
Nisu sve zone iste, ni po debljini dlake, ni po osetljivosti, ni po broju potrebnih seansi. Lice, a posebno predeo brade i vilice kod žena, spada u hormonski zavisne zone, pa tu tretman traje duže i po pravilu zahteva održavanje, jer hormonski uticaj i dalje postoji i posle serije. Aksile i bikini zona po pravilu vrlo dobro reaguju, jer je dlaka debela i pigmentovana, ali su i osetljivije, pa se koriste blaže postavke. Noge i ruke zahtevaju veći broj seansi zbog velike površine i zbog dužeg ciklusa rasta. Leđa i grudi kod muškaraca traže snažnije parametre i po pravilu više seansi. Kod svih zona važi da se prva seansa radi sa konzervativnijim postavkama, uz probno mesto, a zatim se parametri prilagođavaju prema reakciji kože, jer se time postiže najbolja ravnoteža između efekta i bezbednosti.
Praktični savet koji se u estetici često čuje ima jasno tehničko objašnjenje. Pošto se pre i posle tretmana izbegava izlaganje suncu, a koža ne sme biti sveže preplanula, serija se najlakše sprovodi u periodu od jeseni do proleća, kada se prirodno manje sunčamo i kada je zaštita od sunca lakše izvodljiva. Uz to, serija od šest do deset seansi u realnim intervalima traje nekoliko meseci, pa početak u jesen znači da je najveći deo posla završen pre letnje sezone. To ne znači da se u toku leta ništa ne može raditi, jer je uz doslednu zaštitu i izbegavanje sunčanja tretman moguć i tada, ali je organizacija zahtevnija. Kod pacijenata koji planiraju odmor, tretman se planira tako da između seanse i sunčanja prođe dovoljno vremena.
Da bi pacijent znao u šta ulazi, korisno je postaviti nekoliko pitanja. Koji tip lasera se koristi i zašto je odabran za moj fototip i moju vrstu dlake. Koliko seansi se procenjuje za moju zonu i u kojim intervalima. Kako se određuju parametri i da li se radi probno mesto. Koje su kontraindikacije u odnosu na moje zdravstveno stanje i lekove koje uzimam. Kakva je nega posle tretmana i šta se izbegava. Kakav rezultat je realno očekivati posle serije i kakav plan održavanja sledi. Kada na sva ova pitanja postoje jasni i konkretni odgovori, pacijent ulazi u seriju sa realnim očekivanjima, a to je najbolja podloga za zadovoljstvo rezultatom. Tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje konsultaciju i pregled, jer se plan tretmana uvek određuje individualno.
